Nepriznavanje „bosanskog“, „bošnjačkog“, i „crnogorskog jezika“ — varijante srpskog jezika. Ovo pitanje se neposredno tiče samoproglašenih „bosanskog/bošnjačkog“ i „crnogorskog jezika“, koji su skandaloznim odlukama srpskih vlasti priznati kao „manjinski jezici“ u Srbiji.
O ovome ja govorim odavno! Posebno mi je problematično što mnogima u Srbiji i Republici Srpskoj smeta samo to ukoliko se upotrebi naziv "bosanski" umesto "bošnjački". Našim institucijama "bošnjački" ne treba da bude ništa prihvatljiviji. Samo priznanje tog jezika je duboko uvredljivo za Srbe, a naročito za nas sa područja Bosne i Hercegovine!
Preporuke:
30
1
2
subota, 15 septembar 2018 22:59
Đuzepe
Sramno uvođenje "bosanskog jezika" u obrazovni sistem Srbije je još jedna od sramotnih Vučićevih odluka. Ukoliko mu Dinko Gruhonjić sutra zatraži "vojvođanski" - hoće li i njemu ispuniti želju?!
Preporuke:
32
2
3
subota, 15 septembar 2018 23:04
Boske
Ukidanje dogme o „srpskohrvatskom“ jeziku!
Ovo je važno, jer mnogi ljudi smatraju da to što se jezik oduvek zvao srpsko-hrvatski - pa se eto mi i Hrvati podelili. Time ispade da je jezik kojim govorimo u istoj meri deo našeg i njihovog kulturnog nasleđa. A nije, Hrvati su u 19. veku prihvatili srpski jezik, jer su katolički štokavci, koji u to vreme nisu imali hrvatski identitet, govorila njime. Hteli su da ih kroatizuju, ali njih je bilo više od onih koji govore čakavskim i kajkavskim. Zato su prihvatili njihov (srpski) govor. Tako su ih integrisali u hrvatsku naciju, a naš jezik zovu hrvatskim.
Preporuke:
28
1
4
nedelja, 16 septembar 2018 03:24
s.j. Ukidanje dogme o "srpskohrvatskom" jeziku je od ključnog značaja, jer je to jedan od temelja jugoslovenske iluzije
Ne postoji nikakav srpskohrvatski jezik. Književni jezik kojim se danas služe Srbi i njihova dojučerašnja 'braća' jeste jedan isti vukovnski standard zasnovan na srpskom jeziku.
Sve do 19. veka, kada počinje masovno hrvaćenje pokatoličenih Srba, kao i izvorno (bar od 1054) rimokatoličkog stanovništva srpskog porekla sa prostora Dalmacije i Bosne i Hercegovine, a kasnije i Crne Gore i šire, svi izvorni štokavci bili su Srbi. Među Hrvatima nije bilo nikoga kome je štokavica bila maternje narečje, mada se već u 16. veku pojavljuju čakavci koji (dosta nevešto) koriste njima stranu štokavicu, po uzoru na govor Dubrovnika, a sve u cilju širenja rimokatolicizma, prvo među pravoslavnim Srbima, a zatim i drugim pravoslavnim Slovenima.
Razume se, i sam termin 'štokavica' je plod pomenute dogme koja, bez ikakvog lingvističkog osnova, srpski jezik (=štokavica), čakavicu i kajkavicu tretira kao narečja nepostojećeg "srpskohrvatskog" jezika, iako je zapravo reč o tri zasebna jezika.
Preporuke:
19
1
5
nedelja, 16 septembar 2018 03:48
s.j. Nastavak
Dakle, ne postoji nikakvo 'štokavsko narečje'. Štokavica je prosto drugi naziv za srpski jezik. Naziv kojim je srpski jezik rasrbljen, srozan na nivo 'narečja' fiktivnog zajedničkog jezika, i pretvoren u 'zajedničko dobro'. Zamislite kada bi Irci tvrdili da su engleski i irski zapravo narečja jednog zajedničko irskoengleskog jezika, a zatim sebi dali za pravo to 'englesko narečje' nazovu svojim imenom. E, upravo to je učinjeno u našem slučaju.
Za nas uopšte nije važno da li su tri famozna narečja 'srpskohrvatskog' zapravo dva, tri ili pedeset tri zasebna jezika. Ono što je važno je da mi konačno odbacimo lažnu dogmu o štokavici (=srpskom jeziku), čakavici (izvornom hrvatskom) i kajkavici kao narečjima jednog jezika, i da štokavici vratimo njeno pravo ime - a to je, prosto: srpski jezik. A to šta će Hrvati raditi sa svoja preostala dva narečja, od kojih jedno ima više veze sa slovenačkim nego s onim drugim, njihov je problem.
Preporuke:
21
1
6
nedelja, 16 septembar 2018 03:51
s.j. @Đuzepe
Ako je inicijativa na štetu srpskog naroda, od predvodnika veleizdajničko-štetočinske hunte se uvek može očekivati puna podrška.
Preporuke:
12
1
7
nedelja, 16 septembar 2018 09:12
Zeleni konj
"Obavezna nastava srpskog jezika u svim visokoškolskim institucijama" - srpski se uči od prvog osnovne do četvrtog srednje, zašto nametati dva semestra gramatike nekom ko studira građevinu ili DIF? Nemojte praviti od gramatike novi marksizam.
"Obavezna upotreba srpskog jezika u medijima sa javnom frekvencijom" - pa koji se jezik sad koristi ako ne srpski?. Štaviše, RTS lektori preteruju purizmom u akcentuaciji: naglasci koje koriste spikeri ne koristi niko u svakodnevnom životu, mada ih propisuje normativna gramatika.
"Obavezno zapošljavanje profesionalnih lektora u svim organizacijama koje se bave izdavaštvom" - ovo obavezno, kao i u medijima
"Licenciranje prevodilaca po uzoru na turističke vodiče" - prevodilaca za šta? Sudski tumači moraju imati licencu. Ali ako neko odluči da se bavi književnim prevođenjem, može to odlično raditi i bez filološke diplome, ima mnogo primera.
Preporuke:
4
23
8
nedelja, 16 septembar 2018 09:21
Zeleni konj 2
"Uspostavljanje godišnje nagrade za prevodilački rad" postoji više njih. Nagrada srpske varijante stranog termina previše podseća na "nagradu za najhrvatskiju novu riječ" kojoj volimoda se (s pravom9 podsmevamo. Neki tehnički termini su poreklom latnski, engleski ili francuski a postali su internacionalni. Čak i u samoj lingvistici
"Mere protiv krađe srpskog jezičkog nasleđa". Jedna stvar je da nema lingvističke razlike između standardnih zvaničnih jezika Srbije, Hrvatske idr. Druga stvar je sociolingvistička - naziv. Treća je: ako postoje ljudi koji se smatraju Hrvatima (a postoje) a zovu svoj jezik hrvatskim, pa, ne može im se to zabraniti. To je sad stvar da li ćemo poštovati nečiju samoidentifikaciju odnosno sociolingvističku činjenicu.
Preporuke:
4
19
9
nedelja, 16 septembar 2018 09:24
Zeleni konj 3
"Uspostavljanje državnog organa za jezičku standardizaciju": došli smo u situaciju da se lingvistička zajednica Srbije razbila na ideološke feude okupljene oko eminentnih profesora i stručnjaka, od koji svaki sebe doživljava kao apsolutni autoritet"
Ne Tanasiću: postoji lingvistika kao nauka gde proučavaoci imaju različita mišljenja. Po tome se nauka razlikuje od ideologije. A ovaj predlog bi dobro prošao u SSSR.
Preporuke:
1
23
10
nedelja, 16 septembar 2018 09:47
penzioner Cviko
Iznad svih tačaka navedenih u tekstu treba dopisati NAREDBA a na kraju, datum izvršenja naredbe zajedno sa kaznenim odredbama onima koji naredbu ne sprovedu. Idemo dalje.
Preporuke:
17
1
11
nedelja, 16 septembar 2018 09:59
Vasilije Kleftakis
Ovaj naslov: “Prilog raspravi o zakonskoj zaštiti srpskog pisma i jezika“ jedva da ima veze sa sadržajem – jer u čitavom ogromnom tekstu jedva da ima pomena o najvažnijem pojmu: o zakonskoj zaštiti srpskog ćiriličnog pisma! Smatram da je i autorov predlog o uvođenju nastave srpskog jezika na fakultete absurdan – jer, ako neko nije dovoljno naučio srpski jezik tokom osnovne i srednje škole, efekt te nastave na fakultetima će biti uporediv sa efektima “predvojničke obuke“ i “marksizma“: besmisleno traćenje vremena i sredstava. Jezik se nauči pre započinjanja univerzitetskih studija (ili nikako). Dakle - najvažnije je ovo: ako se ne uspe u naporima za spasavanje srpskog ćiriličnog pisma – a za to je neophodna odlučnost (koje nema) države – sva druga nagvaždanja o jeziku su “trtla baba lan – da joj prođe dan“.
Preporuke:
15
14
12
nedelja, 16 septembar 2018 11:22
s.j. @Vasilije Kleftakis
Apsurdna?!
Apsurdno je to što su naši 'visokoškolovani profesionalnci' manje pismeni od prosečnog osnovca.
Naše fakultete napuštaju, s diplomom pod miškom, ljudi koji su funkcionalno nepismeni.
I o kakvoj to nastavi srpskog jezika u srednjoj školi Vi uopšte govorite? U srednjoj školi uopšte nema prave nastave srpskog jezika! Sve se svodi na književnost. Umesto da akcenat bude na sticanju pismenosti, i da đaci uče pravopis, i to kako treba da izgleda privatno, a kako poslovno pismo, kako sastav, a kako naučni rad, mi ih primoravamo da čitaju knjige za koje nisu dovljono zreli, a pravopis i gramatiku prepuštamo zaboravu. Đaci odlaze na fakultete kao manje pismeni nego što su bili na kraju osnove, a izlaze sa njih još nepismeniji.
Zato grešite ako mislite da pitanje ćirilice nije intimno vezano s problem nastave srpskog jezika, ali i vaspitanja i obrazovanja uopšte. Neko u koga nisu usađene prave moralne vrednosti, ne može da ceni značaj očuvanja ćirilice.
Preporuke:
21
1
13
nedelja, 16 septembar 2018 11:48
razlike
Ovo pitanje se neposredno tiče samoproglašenih „bosanskog/bošnjačkog“ i „crnogorskog jezika“, koji su skandaloznim odlukama srpskih vlasti priznati kao „manjinski jezici“ u Srbiji.
Što se ovoga tiče, razlika između hrvatskog i bošnjačkog (ili crnogorskog) jezika je samo u tome što je standardizacija hrvatskog počela ranije. Po kom to osnovu bi trebalo u zakonu praviti razliku, diskriminisati Bošnjake?
Hrvati i Bošnjaci su u Srbiji tradicionalne nacionalne manjine, dok su Crnogorci imigranti. Ono što su preko Tadića uspeli da nametnu, može i da se promeni. Kako se u evropskim državama tretiraju jezici tradicionalnih nacionalnih manjina, a kako jezici imigranata.
Preporuke:
2
6
14
nedelja, 16 septembar 2018 12:16
@Vasilije Kleftakis
Ako niste primetili, ovo je drugi deo teksta.
Prvi deo je bio u potpunosti bio posvećen očuvanju ćirilice. Imate i link na kraju teksta, verovatno ga niste primetili, požurivši da ostavute komentar.
A čini mi se da ste i taj prvi deo negativno komentarisali pre dve nedelje, i ocenili kao besmislen i nepotreban, te da je za očuvanje ćirilice "verovatno već prekasno".
To je ta slavna konstruktivnost srpskih desno orijentisanih intelektualaca, zbog koje je stanje u jeziku i kulturi iz godine u godinu sve bolje i bolje.
Preporuke:
15
2
15
nedelja, 16 septembar 2018 13:03
Vasilije Kleftakis
@ s.j. @Vasilije Kleftakis: “...fakultete napuštaju, s diplomom pod miškom, ljudi koji su funkcionalno nepismeni....“ Završio sam gimnaziju pre 60 godina i srpski jezik su mi predavali ostaci solidnih predratnih gimnazijskih profesora. Njih su ubrzo smenili politički podobni komunistički kursisti... i tako ste dospeli tu gde ste sada. Bilo kako bilo, zaista je absurdno pretpostavljati da bi uvođenje nastave srpskog jezika na fakultete 20-godišnjacima nezainteresovanim za jezik išta moglo popraviti.
Za @> @Vasilije Kleftakis - kažete: “...A čini mi se da ste i taj prvi deo negativno komentarisali pre dve nedelje, i ocenili kao besmislen i nepotreban, te da je za očuvanje ćirilice `verovatno već prekasno`.“ Ja ostajem pri tome da sve dok postoje zvanični pojmovi “službena“ i “javna“ upotreba pisma i sve dok u pravopisu latinica egzistira paralelno sa srpskom ćirilicom, srpskoj ćirilici spasa nema. A da mi je većina komentatora na to dala za pravo – vidite
Preporuke:
55
5
Pozdrav.
Preporuke:
12
6
16
nedelja, 16 septembar 2018 14:43
World nije vrld
Problem na fakultetima je što je i samo nastavno osoblje nepismeno, a kako se literatura na fakultetima ne lekturiše, nepismenost se širi dalje.
Sa druge strane, samo postojanje lektora, licenci, diplome filološkog fakulteta ne jemči i kvalitet, posebno u oblastima stručne terminologije.
Npr. Bond 007 je po činu kapetan fregate, Pit Mičel "Maverik" je poručnik korvete.
Amendment nije (samo) amandman, već svaka promena pravnog akta bilo da se vrši amandiranjem, noveliranjem, revidiranjem, dekodifikacijom itd. Jedini izuzetak je australijska pravna terminologija koja koristi izraz alternation.
Isti je slučaj i sa ruskim, pa imamo zenitni kompleks umesto sistem PVO, planer umesto zmaj...
Preporuke:
5
0
17
nedelja, 16 septembar 2018 15:00
s.j. @Vasilije Kleftakis
Apsurdno je samo Vaše negiranje ozbiljnosti problema funkcionalne nepismenosti među visokoobrazovanima, i tvrdoglavo odbijanje da prihvatite očiglednu činjenicu da ta funkcionalna nepismenost nije plod neke puke 'nezainteresovanosti', već pogreškog pristupa nastavi srpskog jezika.
Maternji jezik je naše osnovno sredstvo komunikacije s društvom oko nas, i posredstvom jezika stičemo sva druga znanja. Zato osnovni ciljevi obrazovnog sistema moraju biti: vaspitati i opismeniti. Naspram toga, sve drugo je sporedno.
A to za šta je ko zainteresovan me savršeno ne zanima. Samo budala može biti zainteresvana za obrazovanje, a ne biti zainteresovana za pismenost i jezičku kulturu. Ako su gospoda nezainteresovana, pa neka onda lepo padnu na ispitu, i neka ponavljaju predmet sve dok ga ne polože, ili im ne dosadi. Našem društvu svakako neće faliti 'stručnjaci' koji su manje pismeni od prosečnog desetogodišnjaka.
Preporuke:
15
2
18
nedelja, 16 septembar 2018 16:40
za s.j. @Vasilije Kleftakis
Ponavljam iz mog prethodnog komentara: ako neko nije dovoljno naučio srpski jezik tokom osnovne i srednje škole, efekt nastave srpskog jezika na fakultetima će biti uporediv sa efektima “predvojničke obuke“ i “marksizma“: besmisleno traćenje vremena i sredstava. Jezik se nauči pre započinjanja univerzitetskih studija (ili nikako). Tokom mojih studija, Bogu hvala, još nije bilo marksizma u programu – ali iz predvojničke obuke, mada ama baš niko za nju nije bio zainteresovan, niko nije išta učio niti padao. Ista sudbina bi čekala dodatni predmet “srpski jezik“ na bilo kom fakultetu osim Filološkom – posebno za one koji taj jezik studiraju, mada je pitanje šta oni tokom tih studija nauče, s obzirom (da Vas citiram) na: “...problem funkcionalne nepismenosti među visokoobrazovanima ....“ E, ako diplomirani studenti, profesori srpskog jezika svoje srednjoškolske đake nisu u stanju da dovedu do pristojnog nivoa funkcionalne pismenosti – šta još očekivati od tog dodatnog predmeta na fakultetima?
Preporuke:
8
5
19
ponedeljak, 17 septembar 2018 14:37
Ah
Dobre preporuke naročito u pogledu lažnih jezika - "bolešnjačkog" i "montenigerskog". Nažalost nedostaje na toj listi još jedan najlažniji od svih - "''rvacki".
Sve te lažne političke 'jezike' a pogotovo one koji insistiraju na njihovoj primeni treba jednostavno ignorisati do neprepoznavanja da uopšte postoje.
Znate ima na Karibima grupa domorodaca koji govore iskvareni engleski i francuski i nikome ne pada na pamet da im taj jezik priznaje a kamoli prevodi van tih teritorija.
Sve su to slengovi lokalnih urođenika.
Preporuke:
11
0
20
ponedeljak, 17 septembar 2018 18:25
država koje nema
I ja mislim da bi časovi srpskog na fakultetima bili traćenje vremena.
Potrebno je poboljšati nastavu srpskog u osnovnoj i srednjoj školi. Ona se zasniva na pamćenju pribeleženih/izdiktiranih nastavnikovih reči i učenju napamet "analiza" književnih dela, a ne na sposobnosti učenja i izražavanja.
Inspekcije ne mare za to, za njih je najvažnija puka formalna strana pripreme za nastavu i šta je upisano u Dnevnik (a stvarno nema mnogo veze s časovima)>
Studije srpskog upisuju u najboljem slučaju osrednji đaci srednjih škola, skloni bubanju, bez mnogo
dara za jezik.
Mnogi studije završe pišući latinicom, a da to primeti i kaže im tek jedan, ili dva profesora, bez moći da išta promene.
Preporuke:
10
2
21
ponedeljak, 17 septembar 2018 20:23
drago_ca
Meni se čini da su neki od većih problema kod Srba mentalitet "Pokondirene tikve" i politika nezameranja ("konformizam"). Bilo bi mi zanimljivo saznati koliko je komentatora, koji se ovde deklarativno zalažu za očuvanje jezika i pisma", spremno da to rade i u praksi i to svakodnevno. Koliko vas svakodnevno ispravlja one koji kvare srpski jezik?
Živim dvadeset i kusur godina "preko bare" i došao sam do zaključka da sam ja ostao "zamrznut u vremenu". Jezik kojim Srbi danas govore nije onaj koji se u Srbiji govorio kad sam je ja napustio. Jako liči ali nije isti. Da štos bude veći, ljudi ni ne primećuju razliku i kada moje prijatelje pitam kako to pričaju oni me gledaju belo (u najboljem slučaju) ili mi kažu kako sam ja "nacionalno opterećen".
Ja sam "DEVASTIRAN" onim šta se događa :~)
Preporuke:
6
1
22
ponedeljak, 17 septembar 2018 21:45
s.j. @Vasilije Kleftakis
Nivo funkcionalne nepismenosti ili polupismenosti koja vlada među visokoobrazovanima je zapanjujući, i sam po sebi dovoljan dokaz da nešto ne valja. Tu činjenicu je, verujem, nepotrebno dokazivati.
Dakle, identifikovali smo da postoji problem, i sad možemo zabiti glavu u pesak, kako nam Vi predlažete, ili se možemo suočiti s činjenicom da ovako dalje ne može, i iznaći rešenja.
Autor teksta nam je ponudio niz rešenja, kako za rešavanje problema ćirilice, tako i za rešavanje još važnije problema srpskog jezika. Vi, s druge strane, ne nudite nam ništa. Gunđate, kudite, iznosite neosnovane argumente i povremeno se gubite u sećanjima prošlosti koja Vam se kroz maglu vremena čini boljom nego što je bila, a suvislim predlozima ni traga.
Čovek uči dok je živ. Ako je za Vas učenje prestalo s napuštanjem ćačke klupe, to je zaista žalosno. Nikada nije prekasno za čoveka da nauči ono što ne zna, niti je ikada prekasno za to da se čovek opismeni.
Preporuke:
3
3
23
ponedeljak, 17 septembar 2018 21:57
s.j. Kuća se ne gradi od krova, već temelja
Čemu vredi kuća bez temelja? Tako je i s obrazovanjem bez pismenosti.
Zar je normalno da studenti napuštaju fakultete, s diplom u ruci, manje pismeni nego što su na njih došli?
Zar je normalno da učenici čitaju i analiziraju na desetine književnih dela, a da još nisu savladali ni osnove pravopisa?
Da li neko uči geometriju pre nego što nauči da broji?
Šta to govori o našem prosvetnim sistemu, i društvu uopšte?
Zar je normalno da na visokoškolskim ustanovama caruju neznanje i nepismenost?
Pa ko će da bude pismen ako su oni, najobrazovaniji - polupismeni?!
Preporuke:
4
0
24
ponedeljak, 17 septembar 2018 23:40
Za s.j. @Vasilije Kleftakis
Citiram Vas: “...Vi, s druge strane, ne nudite nam ništa. Gunđate, kudite, iznosite neosnovane argumente i povremeno se gubite u sećanjima prošlosti koja Vam se kroz maglu vremena čini boljom nego što je bila, a suvislim predlozima ni traga.“
Dobro- da počnemo, evo Vam suvislih predloga za spasavanje ćirilice:
1. Izbacivanje latinice iz srpskog pravopisa. U srpskom jeziku postoji samo jedno pismo: srpska ćirilica:
2. Ukidanje razlike među pojmovima “službena“ i “javna“ upotreba pisma/jezika: U javnoj upotrebi postoji samo srpska ćirilica. Javna upotreba je sve osim privatne prepiske.
Za borbu protiv funkcionalne nepismenosti:
1. Povećanje broja časova srpskog jezika u osnovnoj i srednjim školama sa naročitim naglaskom na gramatici;
2. Licenciranje nastavnika i profesora srpskog jezika uz redovno testiranje i otpuštanje nesposobnih.
Šansa za prihvatanje ovih predloga u društvu nastalom posle svih lomova od 1944 g. do danas? Nikakva!
Pa – čemu onda suvisli predlozi?
Preporuke:
6
1
25
utorak, 18 septembar 2018 02:35
Dragoljub Zbiljić
Jedini mogući način rešenja pitanja srpske ćirilice i srpskog jezika:
1. Stručno-pravopisno normiranje srpskog jezika sa srpskom ćirilicom s osnovnim pravilom: "Srpski jezik se danas piše (samo) srpskom ćirilicom. Sve ono što su Srbi dosad, tokom vremena zabrana ćirilice i favorizacije latinice, objavili latinicom ili nekim drugim pismom takođe pripada srpskoj kulturnoj baštini. Dakle, ćirilica ne može imati alternativno pismo u jeziku Srba, jer alternativno pismo nemaju ni drugi jezici.
2. Srpski jezik mora da doživi hitnu malu reformu (ili kontrareformu, kako ko to shvata). Zarad nužnog objedinjavanja srpskog naroda, srpski standardni književni jezik mora se normirati, osim na jednom pismu, i na jednom izgovoru (ekavskom). (To je bio sproveo R. Karadžić u Republici Srpskoj, ali, čim ga je smenio strani faktor, srpski lingvisti i pesnici (fariseji) to su poništili i vratili nas u prošlo vreme razbijenosti Srba u knjiž. jeziku.
3. Naravno, službena upotreba je i javna. Tako je u svetu.
Preporuke:
7
3
26
utorak, 18 septembar 2018 03:07
D. Zbiljić
Ovu ilustraciju "Ne gazi ćirilicu" ispisivali su, po izvrsnoj, moćnoj, vrlo lepoj simboličkoj ideji Jovice Vucelje Jovica Vucelja i moja malenkost (Dragoljub Zbiljić) To smo ispisivali u Novom Sadu i Beogradu. Pisali smo sprejom preko načinjenog šablona. (Još ga imamo.) Posle toga smo ispisivali preko novog šablona, po ideji moje malenkosti, takođe Jovica Vucelja i moja malenkost. Drugi slogan ispisivali smo ispred samog Izvršnog veća Vojvodine i zbog tog ispisivanja bili smo privedeni u policiju, gde su nas držali četiri sata i onda nam oprostili to pisanje.)(Novosti su o tome pisale.)
Imali smo još hapšenja i maltretiranja od policije zato što im je neko prijavljivao da pišemo "parole po gradu". Jedno ispisano "Oslobodimo ćirilicu" i danas se može videti na zidu zgrade u Miletićevoj ulici u Novom Sadu. Osim objavljenih progona ćirilice i načina njenog spasenja u 20-ak knjiga, prvoosnovana "Ćirilica" (ona iz 2001. godine), podigla je i Prvu srpsku kulturnu bunu za ćirilicu 2004. u Orašcu.
Preporuke:
6
2
27
utorak, 18 septembar 2018 15:34
Draga Mirsin Sibničanin
Uvek kada se govori o srpskom jeziku i, posebno, srpskoj ćirilici, često ima mnogo mržnje prema Srbima i njihovom jeziku i pismu. dakle, ima dosta antisrpstva. Čini se da su Srbi jedinstven narod koji ima procentualno najviše izdajica. Zato mi ne možemo ništa što je naše lako da spasemo.
Preporuke:
10
0
28
sreda, 19 septembar 2018 20:44
s.j. @Vasilije Kleftakis
Nije potrebno spasiti samo ćirilicu, već i srpski jezik i kulturu uopšte. Ako mislite da je samo ćirilica ugrožena, grdno se varate.
A ako je za Vas već sve izgubljeno, šta onda ovde uopšte radite? Širite defetizam?
Ako je suditi po Vašim komentarima, Vi imate dovoljno godina da mi budete deda. Ali, eto, ja srpski jezik nikada nisam pisao latinicom, i marim za gramatiku, pravopis i očuvanje naše kulture, nacionalne samosvesti i posebnosti. A takvih kao ja je svakako više u mojoj generaciji nego što ih je bilo u generaciji moga oca. To je napredak, i dovoljan razlog za nadu.
Preporuke:
3
1
29
subota, 22 septembar 2018 13:47
Draga Mirsin Sibničanin
IZVRŠEN JE SMIŠLjENI/PLANIRANI ĆIRILICOCID!
Potpisani s. j. kaže: "Nije potrebno spasiti samo ćirilicu, već i srpski jezik i kulturu uopšte. Ako mislite da je samo ćirilica ugrožena, grdno se varate."
S. j. je samo delimično u pravu kada kaže da treba "spasiti srpski jezik i srpsku kulturu". Nije međutim u pravi da je ćirilica ugrožena koliko i srpski jezik i srpska kultura. Ćirilica je neuporedivo ugroženija i i od srpskog jezika i od srpske kulture.Srpski jezi i srpska kultura ipak postoje sto posto u Srbiji, pa ma koliko bile na niskim granama. Ćirilica je u neuporedivo težoj situaciji. Ona je među Srbima ubijena/zamenjena u javnosti oko 90 odsto. To znači da je u prethodnim decenijama izvršen bukvalni ćirilicocid, pa je srpska azbuka bukvalno pred izumiranjem. Njoj se mora pravopisno vratiti stopostotni suverenitet u jeziku Srba, što je i ustavna obaveza još od 2006. godine, ali vlasti i lingvističke institucije ne haju za to. Njih ustavna/narodna obaveza ne zanima.
.jpg)
O ovome ja govorim odavno! Posebno mi je problematično što mnogima u Srbiji i Republici Srpskoj smeta samo to ukoliko se upotrebi naziv "bosanski" umesto "bošnjački". Našim institucijama "bošnjački" ne treba da bude ništa prihvatljiviji. Samo priznanje tog jezika je duboko uvredljivo za Srbe, a naročito za nas sa područja Bosne i Hercegovine!
Ovo je važno, jer mnogi ljudi smatraju da to što se jezik oduvek zvao srpsko-hrvatski - pa se eto mi i Hrvati podelili. Time ispade da je jezik kojim govorimo u istoj meri deo našeg i njihovog kulturnog nasleđa. A nije, Hrvati su u 19. veku prihvatili srpski jezik, jer su katolički štokavci, koji u to vreme nisu imali hrvatski identitet, govorila njime. Hteli su da ih kroatizuju, ali njih je bilo više od onih koji govore čakavskim i kajkavskim. Zato su prihvatili njihov (srpski) govor. Tako su ih integrisali u hrvatsku naciju, a naš jezik zovu hrvatskim.
Sve do 19. veka, kada počinje masovno hrvaćenje pokatoličenih Srba, kao i izvorno (bar od 1054) rimokatoličkog stanovništva srpskog porekla sa prostora Dalmacije i Bosne i Hercegovine, a kasnije i Crne Gore i šire, svi izvorni štokavci bili su Srbi. Među Hrvatima nije bilo nikoga kome je štokavica bila maternje narečje, mada se već u 16. veku pojavljuju čakavci koji (dosta nevešto) koriste njima stranu štokavicu, po uzoru na govor Dubrovnika, a sve u cilju širenja rimokatolicizma, prvo među pravoslavnim Srbima, a zatim i drugim pravoslavnim Slovenima.
Razume se, i sam termin 'štokavica' je plod pomenute dogme koja, bez ikakvog lingvističkog osnova, srpski jezik (=štokavica), čakavicu i kajkavicu tretira kao narečja nepostojećeg "srpskohrvatskog" jezika, iako je zapravo reč o tri zasebna jezika.
Za nas uopšte nije važno da li su tri famozna narečja 'srpskohrvatskog' zapravo dva, tri ili pedeset tri zasebna jezika. Ono što je važno je da mi konačno odbacimo lažnu dogmu o štokavici (=srpskom jeziku), čakavici (izvornom hrvatskom) i kajkavici kao narečjima jednog jezika, i da štokavici vratimo njeno pravo ime - a to je, prosto: srpski jezik. A to šta će Hrvati raditi sa svoja preostala dva narečja, od kojih jedno ima više veze sa slovenačkim nego s onim drugim, njihov je problem.
"Obavezna upotreba srpskog jezika u medijima sa javnom frekvencijom" - pa koji se jezik sad koristi ako ne srpski?. Štaviše, RTS lektori preteruju purizmom u akcentuaciji: naglasci koje koriste spikeri ne koristi niko u svakodnevnom životu, mada ih propisuje normativna gramatika.
"Obavezno zapošljavanje profesionalnih lektora u svim organizacijama koje se bave izdavaštvom" - ovo obavezno, kao i u medijima
"Licenciranje prevodilaca po uzoru na turističke vodiče" - prevodilaca za šta? Sudski tumači moraju imati licencu. Ali ako neko odluči da se bavi književnim prevođenjem, može to odlično raditi i bez filološke diplome, ima mnogo primera.
"Mere protiv krađe srpskog jezičkog nasleđa". Jedna stvar je da nema lingvističke razlike između standardnih zvaničnih jezika Srbije, Hrvatske idr. Druga stvar je sociolingvistička - naziv. Treća je: ako postoje ljudi koji se smatraju Hrvatima (a postoje) a zovu svoj jezik hrvatskim, pa, ne može im se to zabraniti. To je sad stvar da li ćemo poštovati nečiju samoidentifikaciju odnosno sociolingvističku činjenicu.
Ne Tanasiću: postoji lingvistika kao nauka gde proučavaoci imaju različita mišljenja. Po tome se nauka razlikuje od ideologije. A ovaj predlog bi dobro prošao u SSSR.
Apsurdno je to što su naši 'visokoškolovani profesionalnci' manje pismeni od prosečnog osnovca.
Naše fakultete napuštaju, s diplomom pod miškom, ljudi koji su funkcionalno nepismeni.
I o kakvoj to nastavi srpskog jezika u srednjoj školi Vi uopšte govorite? U srednjoj školi uopšte nema prave nastave srpskog jezika! Sve se svodi na književnost. Umesto da akcenat bude na sticanju pismenosti, i da đaci uče pravopis, i to kako treba da izgleda privatno, a kako poslovno pismo, kako sastav, a kako naučni rad, mi ih primoravamo da čitaju knjige za koje nisu dovljono zreli, a pravopis i gramatiku prepuštamo zaboravu. Đaci odlaze na fakultete kao manje pismeni nego što su bili na kraju osnove, a izlaze sa njih još nepismeniji.
Zato grešite ako mislite da pitanje ćirilice nije intimno vezano s problem nastave srpskog jezika, ali i vaspitanja i obrazovanja uopšte. Neko u koga nisu usađene prave moralne vrednosti, ne može da ceni značaj očuvanja ćirilice.
Što se ovoga tiče, razlika između hrvatskog i bošnjačkog (ili crnogorskog) jezika je samo u tome što je standardizacija hrvatskog počela ranije. Po kom to osnovu bi trebalo u zakonu praviti razliku, diskriminisati Bošnjake?
Hrvati i Bošnjaci su u Srbiji tradicionalne nacionalne manjine, dok su Crnogorci imigranti. Ono što su preko Tadića uspeli da nametnu, može i da se promeni. Kako se u evropskim državama tretiraju jezici tradicionalnih nacionalnih manjina, a kako jezici imigranata.
Prvi deo je bio u potpunosti bio posvećen očuvanju ćirilice. Imate i link na kraju teksta, verovatno ga niste primetili, požurivši da ostavute komentar.
A čini mi se da ste i taj prvi deo negativno komentarisali pre dve nedelje, i ocenili kao besmislen i nepotreban, te da je za očuvanje ćirilice "verovatno već prekasno".
To je ta slavna konstruktivnost srpskih desno orijentisanih intelektualaca, zbog koje je stanje u jeziku i kulturi iz godine u godinu sve bolje i bolje.
Za @> @Vasilije Kleftakis - kažete: “...A čini mi se da ste i taj prvi deo negativno komentarisali pre dve nedelje, i ocenili kao besmislen i nepotreban, te da je za očuvanje ćirilice `verovatno već prekasno`.“ Ja ostajem pri tome da sve dok postoje zvanični pojmovi “službena“ i “javna“ upotreba pisma i sve dok u pravopisu latinica egzistira paralelno sa srpskom ćirilicom, srpskoj ćirilici spasa nema. A da mi je većina komentatora na to dala za pravo – vidite
Preporuke:
55
5
Pozdrav.
Sa druge strane, samo postojanje lektora, licenci, diplome filološkog fakulteta ne jemči i kvalitet, posebno u oblastima stručne terminologije.
Npr. Bond 007 je po činu kapetan fregate, Pit Mičel "Maverik" je poručnik korvete.
Amendment nije (samo) amandman, već svaka promena pravnog akta bilo da se vrši amandiranjem, noveliranjem, revidiranjem, dekodifikacijom itd. Jedini izuzetak je australijska pravna terminologija koja koristi izraz alternation.
Isti je slučaj i sa ruskim, pa imamo zenitni kompleks umesto sistem PVO, planer umesto zmaj...
Maternji jezik je naše osnovno sredstvo komunikacije s društvom oko nas, i posredstvom jezika stičemo sva druga znanja. Zato osnovni ciljevi obrazovnog sistema moraju biti: vaspitati i opismeniti. Naspram toga, sve drugo je sporedno.
A to za šta je ko zainteresovan me savršeno ne zanima. Samo budala može biti zainteresvana za obrazovanje, a ne biti zainteresovana za pismenost i jezičku kulturu. Ako su gospoda nezainteresovana, pa neka onda lepo padnu na ispitu, i neka ponavljaju predmet sve dok ga ne polože, ili im ne dosadi. Našem društvu svakako neće faliti 'stručnjaci' koji su manje pismeni od prosečnog desetogodišnjaka.
Sve te lažne političke 'jezike' a pogotovo one koji insistiraju na njihovoj primeni treba jednostavno ignorisati do neprepoznavanja da uopšte postoje.
Znate ima na Karibima grupa domorodaca koji govore iskvareni engleski i francuski i nikome ne pada na pamet da im taj jezik priznaje a kamoli prevodi van tih teritorija.
Sve su to slengovi lokalnih urođenika.
Potrebno je poboljšati nastavu srpskog u osnovnoj i srednjoj školi. Ona se zasniva na pamćenju pribeleženih/izdiktiranih nastavnikovih reči i učenju napamet "analiza" književnih dela, a ne na sposobnosti učenja i izražavanja.
Inspekcije ne mare za to, za njih je najvažnija puka formalna strana pripreme za nastavu i šta je upisano u Dnevnik (a stvarno nema mnogo veze s časovima)>
Studije srpskog upisuju u najboljem slučaju osrednji đaci srednjih škola, skloni bubanju, bez mnogo
dara za jezik.
Mnogi studije završe pišući latinicom, a da to primeti i kaže im tek jedan, ili dva profesora, bez moći da išta promene.
Živim dvadeset i kusur godina "preko bare" i došao sam do zaključka da sam ja ostao "zamrznut u vremenu". Jezik kojim Srbi danas govore nije onaj koji se u Srbiji govorio kad sam je ja napustio. Jako liči ali nije isti. Da štos bude veći, ljudi ni ne primećuju razliku i kada moje prijatelje pitam kako to pričaju oni me gledaju belo (u najboljem slučaju) ili mi kažu kako sam ja "nacionalno opterećen".
Ja sam "DEVASTIRAN" onim šta se događa :~)
Dakle, identifikovali smo da postoji problem, i sad možemo zabiti glavu u pesak, kako nam Vi predlažete, ili se možemo suočiti s činjenicom da ovako dalje ne može, i iznaći rešenja.
Autor teksta nam je ponudio niz rešenja, kako za rešavanje problema ćirilice, tako i za rešavanje još važnije problema srpskog jezika. Vi, s druge strane, ne nudite nam ništa. Gunđate, kudite, iznosite neosnovane argumente i povremeno se gubite u sećanjima prošlosti koja Vam se kroz maglu vremena čini boljom nego što je bila, a suvislim predlozima ni traga.
Čovek uči dok je živ. Ako je za Vas učenje prestalo s napuštanjem ćačke klupe, to je zaista žalosno. Nikada nije prekasno za čoveka da nauči ono što ne zna, niti je ikada prekasno za to da se čovek opismeni.
Zar je normalno da studenti napuštaju fakultete, s diplom u ruci, manje pismeni nego što su na njih došli?
Zar je normalno da učenici čitaju i analiziraju na desetine književnih dela, a da još nisu savladali ni osnove pravopisa?
Da li neko uči geometriju pre nego što nauči da broji?
Šta to govori o našem prosvetnim sistemu, i društvu uopšte?
Zar je normalno da na visokoškolskim ustanovama caruju neznanje i nepismenost?
Pa ko će da bude pismen ako su oni, najobrazovaniji - polupismeni?!
Dobro- da počnemo, evo Vam suvislih predloga za spasavanje ćirilice:
1. Izbacivanje latinice iz srpskog pravopisa. U srpskom jeziku postoji samo jedno pismo: srpska ćirilica:
2. Ukidanje razlike među pojmovima “službena“ i “javna“ upotreba pisma/jezika: U javnoj upotrebi postoji samo srpska ćirilica. Javna upotreba je sve osim privatne prepiske.
Za borbu protiv funkcionalne nepismenosti:
1. Povećanje broja časova srpskog jezika u osnovnoj i srednjim školama sa naročitim naglaskom na gramatici;
2. Licenciranje nastavnika i profesora srpskog jezika uz redovno testiranje i otpuštanje nesposobnih.
Šansa za prihvatanje ovih predloga u društvu nastalom posle svih lomova od 1944 g. do danas? Nikakva!
Pa – čemu onda suvisli predlozi?
1. Stručno-pravopisno normiranje srpskog jezika sa srpskom ćirilicom s osnovnim pravilom: "Srpski jezik se danas piše (samo) srpskom ćirilicom. Sve ono što su Srbi dosad, tokom vremena zabrana ćirilice i favorizacije latinice, objavili latinicom ili nekim drugim pismom takođe pripada srpskoj kulturnoj baštini. Dakle, ćirilica ne može imati alternativno pismo u jeziku Srba, jer alternativno pismo nemaju ni drugi jezici.
2. Srpski jezik mora da doživi hitnu malu reformu (ili kontrareformu, kako ko to shvata). Zarad nužnog objedinjavanja srpskog naroda, srpski standardni književni jezik mora se normirati, osim na jednom pismu, i na jednom izgovoru (ekavskom). (To je bio sproveo R. Karadžić u Republici Srpskoj, ali, čim ga je smenio strani faktor, srpski lingvisti i pesnici (fariseji) to su poništili i vratili nas u prošlo vreme razbijenosti Srba u knjiž. jeziku.
3. Naravno, službena upotreba je i javna. Tako je u svetu.
Imali smo još hapšenja i maltretiranja od policije zato što im je neko prijavljivao da pišemo "parole po gradu". Jedno ispisano "Oslobodimo ćirilicu" i danas se može videti na zidu zgrade u Miletićevoj ulici u Novom Sadu. Osim objavljenih progona ćirilice i načina njenog spasenja u 20-ak knjiga, prvoosnovana "Ćirilica" (ona iz 2001. godine), podigla je i Prvu srpsku kulturnu bunu za ćirilicu 2004. u Orašcu.
A ako je za Vas već sve izgubljeno, šta onda ovde uopšte radite? Širite defetizam?
Ako je suditi po Vašim komentarima, Vi imate dovoljno godina da mi budete deda. Ali, eto, ja srpski jezik nikada nisam pisao latinicom, i marim za gramatiku, pravopis i očuvanje naše kulture, nacionalne samosvesti i posebnosti. A takvih kao ja je svakako više u mojoj generaciji nego što ih je bilo u generaciji moga oca. To je napredak, i dovoljan razlog za nadu.
Potpisani s. j. kaže: "Nije potrebno spasiti samo ćirilicu, već i srpski jezik i kulturu uopšte. Ako mislite da je samo ćirilica ugrožena, grdno se varate."
S. j. je samo delimično u pravu kada kaže da treba "spasiti srpski jezik i srpsku kulturu". Nije međutim u pravi da je ćirilica ugrožena koliko i srpski jezik i srpska kultura. Ćirilica je neuporedivo ugroženija i i od srpskog jezika i od srpske kulture.Srpski jezi i srpska kultura ipak postoje sto posto u Srbiji, pa ma koliko bile na niskim granama. Ćirilica je u neuporedivo težoj situaciji. Ona je među Srbima ubijena/zamenjena u javnosti oko 90 odsto. To znači da je u prethodnim decenijama izvršen bukvalni ćirilicocid, pa je srpska azbuka bukvalno pred izumiranjem. Njoj se mora pravopisno vratiti stopostotni suverenitet u jeziku Srba, što je i ustavna obaveza još od 2006. godine, ali vlasti i lingvističke institucije ne haju za to. Njih ustavna/narodna obaveza ne zanima.